Ideja iz lebdeceg stanja,
dolete iz univerzuma i
ugnjezdi se u delic mog razuma,
sjedinjenoscu razuma i ideje,
onda divan se stih umom na papir utisne !
Mislimo da su daleki , a ono ,
pogledaj samo, tako su blizu.
Stvarlastva se moja nizhu u nizu!
Oooo, idejo, vrhunski ziva duvovna cestice,
ipak idemo u istom smeru,
ti mladoscu vecnom,
ja realnom stvarnoscu i tako
idemo stvaranjem u istom pravcu,
dodajemo tako karike ,
svekolikom stvaralackom lancu.
Ooo ti moja uvek mlada idejo,
u skladu sa razumom sto
blistate kristalnim mi umom
ogledani : u svakoj prici ,
izreci , skaski , stihu ili dumi.
Ti, citaj sad stihove ove,citaj,
oni su vec tu,ti ih samo razumi!
Da kao takvima osnov im je crno / bela boja,
a naravno duh ili duse daju dahom nijanse,
time dobijamo stihova spektar nijansi i boja,
to u dusi svetloscu biva rasplamsana za :
istinitu pricu ,izreku ili za stih
udahnuta ziva ljubav moja,
sto dozivljava se u stotinu nijansi i boja ,
svi stihovi su napisani za tebe moj stihocitacu.
Da , nastali su za tebe duhovna ljubavi moja !
12 . 21/22 . 2011. Iz zbirke Quantum wonderland
/ Kvantna zemlja cudesa/ bivstvomaria ,B. Vucetic, objavljeno na blogu 12.28.2011.
Нема коментара:
Постави коментар