Powered By Blogger

четвртак, 17. новембар 2016.

СРПСКОМ РОДУ МА ГДЕ БИЛИ





СРПСКОМ РОДУ МА ГДЕ БИЛИ
Дал још многи не схватише,
да повиком на српство ударише.
Мудро ради неко, 
са роднога тла да нас избрише,
те паролом против нас
трубе на сав глас 
"Ви већински народ"
и томе слично,
ударише на српски Род 
са свих страна
да нам сатру код,
не кријући се више иза паравана.
Зар је српском вуку
толико отупело чуло,
да хајку не чује,
те своју вучицу 
више не оплођује.
 Зар је српска вучица
престала плодна бити,
што не може соколиће
српске изродити.
Горе време по српство
одавно било није.
У народу свакојака мука
а кобајаги добронамерна се
радобрижна диже бука.
Ударио свој на свога,
младо старо разум губи,
мало,мало, па свог најближег погуби.
 Главу горе,трж' се Роде ,
да и ово мало српства не оде.
Место свађе има оно слађе,
пригрлите Спкињице своје,
не сатиримо се, већ Род да плодне роде.
Трж' се ,трж' се мој славни Роде.
Пустите муку,нек низ воду оде,
жените се ,нека нам се деца роде.
Нису нам муке донели само слова
 и штампани парири, 
већ све оно што из тога диктираше Роду,
е то је оно што негативно држи воду, 
за свесно сатирање и умири,умири.
Не, доста бре више, тргни се муко српска
то је што је,боље немамо,
али снаге да боље стварамо,
још од праисторије имамо.
То ите како сви добро знамо.
  Не будимо једини народ
који ће рад злотворове жеље
своју историју ко у Жрнов жрвњу
да самеље и поједе.
Не морамо присећати се даље
још увек трагове Обилићеве чува Срндаље
Зар Срб  да заборави каплара Момчила  Гаврића мањег од пушке.

Зар Српкиње да забораве жртву царице Милице
зар је то ради данашње нам овакве Србије,
у којој се све мање праисконско свадбено Оро вије.
Зар да заборавимо малу Милицу 
и смртне јој на ноши гелере,
а данас , ни у кући се више мирно не сније.
Зар Срби и Српкиње да забораве  Милунку Савић,
најодликованију жену на свету.
Зар су нам зато стварали слободу,
да нам сви из Србије оду.
Зар да ови који су ту не рађају потомство роду.
Ако свету све најбоље умове
можемо да дамо и Теслом светлом да их обасјамо
-ти песмо моја у свет ко АБЕР ТЕ ПОСЛА
да проради из тебе онај 
из белтија и чакшира ВЛА'
што му је увек кућа пуна БИЛА
од порода свака ВРИЛА.

Свака Српкињица чим се задевојчила
одмах се и зародила.
Свако српче ,чим се замомчило
већ је соколића ставио на крило.
Ваља се нешто коренито мењати,
Сваке нас је године по педесет хиљада мање,
ево овако нека је то свима нама на знање.
Род сада да мисли изнад свега на стварање и рађање.
Пропаганде око нас отровима умове нам вију,
не дозволимо да нас у истину
поред овако плодне Србије
без дана све у црно завију.
Браћо сестре ,широм света и ви овде 
враћајте се памети, ородите нам СРБИЈУ.
Да нам као увек у кућама соколићи бдију.
Мислима шаљимо поздраве
са сваког српског Прага
до највећег српског града
до српсога Чикага!
Тесла поручује ускоро ће
телепатске струје
свих и са сваким Србином да повезује!
И Бог Отац нама се поноси
сваки Га Србин као и Он нас
У Грудима својим носи!
Рађајмо се,да нам се Род Родом поноси 
, то је оно што Роду вечност доноси.
Срби и Српкиње Срећно нам свитање. Рађајмо Синове и кћери у име Бога!
Божића, Ложића, Троножића и Сварожића
Нек радост у свим домовима одјекује
И нек нам се пород умножује,
Перун поручује,моја рука пером бранчиловим слова исписује извуцимо поуку имајмо Бурсаћа-Пчелињи Српски роде извуцимо мед из сопственог саћа   !
Дај Боже мирно доба и да се свим народима света у миру деца рађају , али крајње је време да се рађају и наша.
https://www.youtube.com/watch?v=2cMF596x3Q0
Зло није много паметно, али је "превртање на главу"  идеолошки увек веома делотворно. Зато схватимо шта нам раде,а шта нам ваља чинити-рађати и будимо људи!  


То вам од срца желим ја
 Мр.Бисерка Марија Вучетић
Мала српска честица!
Из збирке "Квантна земља чудeса"
         бивствомариа, дана Господњег, 11.17.2016.г 

    
        

Нема коментара:

Постави коментар