Коб' девојчице а онда мук , младалaчки , зрели и после много година, схваћена судбинска прича о дечаку, из живота о вечном трајању . Ти који ово јеси и који ћеш бити трајно у расплетеној ми коси,овде док је ветар носи ,а онапркоси. Онда ћеш одолео ,уткан јој у власи, бити понет пут звезданих јата. Отуда ће стање без речи мутити разум , због неразумевања одлазеће најстарије арије, исписујући тако у сазвежђу, реч која значи несталом животу све. У речи имена свог ако никада ниси могао, умео, или ниси хтео, сада прочитај се, можда и успеш спознати себе, мени каквим јеси виђен и Богом дан, сад већ извесно из угла вечности, из ничега до свега и назад , па опет, у колико ли то још живота , једино то остаје обновљива Хефесова по мојој души ковачка тајна ! Бисерка Вучетић 26.2. 2016. https://www.youtube.com/watch?v=ttnGXE_RhmI&feature=share
(Инспирација за писање песме УМИШЉЕНА... су ове Cesarićeve reči - "Daleko negdje juri sada vlak, Al što to moje srce kuca jače? Nije l' to možda nada, tajni znak, Da neko u daljini plače?")
УМИШЉЕНА ИЛИ ЗБИЉА ЈЕЗИВА ИСТИНА МИ Добро је ! Шта је ту добро ? То што ѕнам куда идем ! Добро је што знам да су се давно носиле такве хаљине. Добро је да знам куда пут води, Добро је да знам да су фотографије из филма. Добро је што се филмови снимају по истинитим причама. Добро је што нисам у усамљеној причи, такве се приче међусобно друже. Али, није добро то што оне значе и што свако у својој тишини тугује, док им помисао на све протекле дивно проведене дане, покрене срце у грудима да скаче. Док се на поглед сликa кобности ресторанске атмосфере и оне вани нехотично у свест супротности привлаче, да би се потом пред њих неминовна промена поставила једино су могли бирати животно возило, оно је свакако ту и ми у њему путници и док неко с тугом чека , неко већ крену нерадо на пут, на којем се све разлива у блажену духовност и због ње се нема право бити љут. Две слике наизглед лице и наличје, само делују као црно бели спот, није то,ово је ипак наш живот , ове су слике оличење многих од нас који сматрају да им је одлазак и ћутња спас. Ништа није црно и ништа није бело, зато сивило душом пише и износи на видело ! Тако је ,па макар се истина и све ово ама баш ни најмање неком не свидело !
Пишем,пишући чекам песму праву коју ћу добити као одјек на путу том прихватићу је кад стигне, можда ће она успети да разбистри још више овакве мисли иза чијих бих прочитаних стихова свесна истине подигла главу. Читајући их дала бих им вечност али не стиже обећани стих, ни пост , остаје ми да се питам зашто је Творац желео да тако мени сродној души , баш ја будем ко то ? Звани ил незвани гост !? Једно нехотице схватих ,у чекању песме, моја душа излива себе стиховима ко воду са чесме! Остаје ми само питање упућено њој, зашто? Да ли чиста истина крши правила и пише у односу на " несме"? Далеко негде иза седам гора и мора... Реална истина каже ЧЕКАЈ,пиши,душа истину писати сме,сме СМЕ ! Управо написана песма .
18. и 40. минуте . 26. 2.2016.Бисерка Вучетић https://www.facebook.com/492856485509/photos/a.492898675509.389874.492856485509/10156429220045510/?type=3&theater
