ВЕЗИЉА

Везак везла лијепа ђевојка,
везак везла марамицу малу,
Марамицу свом драгану.

Драги прође и добар јој данак назва.

А њој јадној марамица пала.
Пред ноге му пала, љубав јој издала.
Насмеја се младо момче,
подиже марамицу- свиленицу ,те  јој је даје.

  Ручицу јој љуби, ни за чије погледе не хаје.
Ал' мислише млада мома,
ех, каква бих ја Србкињица била,
кад љубавни санак не бих снила.
Зато љуби драги и томе служе уста,
и ја ћу тебе љубити,
да нам љубав не остане пуста.
Руке ћу своје ,око тебе вити
радосни ћемо се волети и грлити 
и дечицу изродити.
Изродити себи и за Србију нам драгу,
многе ножице нек су нам на прагу.
Одговара њојзи младо момче.
 Добро збориш мила моја
драга ми је љубав твоја,
Још да нам је годиница која
да процвета љубав и твоја и моја.

Ал' даљине пусте вуку,
са свих страна злотвори туку.
 Но, два си рата драги прошо,
ал си опет мени дошо,
Томе навикла се мушко-женска наша раја
да чекању нам никад краја,
Ил' ратови ил' печалбе,
дакле,ил' домовина, ил' рите.
Кад год дошо,добро дошо
ето зато загрлих те.
Огрубеле руке старе
вољене ти драге Маре,
Очувах ти соколиће неимаре,
да колају и коларе
и да на глас свима зборе
пут старијих сада  творе.

 Ето зато везак везох ,мој драгане,
у грудима ми љуте ране,
везак везох и за себе те везах.
Присећам се на те давне дане,
кад те чеках мој јаране,
да нагиздан сокаком прођеш, 
ту да прођеш и мени да дођеш,
коло да играмо,
  Док се орила чувена песма 
" Мито бекријо".
Ми играсмо,да се сити наиграмо,
и да на знање свима дамо.
Док погледи говоре колико се волимо,
еее, то  сада само ми знамо.
Тако некад беше.
Јер душмани другачије хтеше,
животе нам поделише,
но,видиш да нашу љубав
ни ратови ни печалбе,
баш ништа није могло да избрише.
љубав није на хартији,
љубав није спев о лакрдији
те никаква гумица и не могаде
брисати ,нека се знаде.
Они који се воле ,
за љубав увек има наде.
Кад год о томе писах
и док сада ово пишем
душа с болом уздише,
штета што таквих љубави светом
нема бар мало више.

 

Но,добро је , 
нек је нама  здравља,
да приповедамо роду,
како се љубав неговала ,
да се не заборавља, а ти
вечна буди лепото поморавља!

грубеле руке старе
вољене ти драге Маре,
Очувах ти соколиће неимаре
да колају и коларе
и да на глас свима зборе
пут старијих сада  творе.
Песмом, игром, љубављу,  ВЕЗИЉА
златним нитима
оставља трагове којима 
се чува традиција  што
 у порама је ПРАВОСЛАВЉА!

У песми овој  места има 
свака љубав нова ,
а нек  остане песма ова
од мене за те моје уздарје,
А читаоцима до новог писанија,
ајд' у ЗДРАВЉЕ! 







Мр.Бисерка Вучетић,<бивствомарија>
на Ваведење ,лета господњег ,написано у
03 х.04.12.2016 г. 

https://www.youtube.com/watch?v=4FHpmn-KYec&list=RDBcxdMGHcg2Y&index=27

БИЋЕ СНАША А БОГМЕ И СВАТОВА-НАВЕК БИЛО И БИЋЕ

 У пpоматрању теме тројство, тријaм, тригисмус, ... 
ове мисли се наметнуше, те их и записах.
Уместо  Отац, Син и Свети Дух кажем Свети дух Отац и Син.
По БИБЛИЈИ је Трећи миленијум -миленијум ДУХОВНОСТИ, 
а сви смо већ у тим оквирима и ветрова вихорима  ,
те ћу у том духу и коментарисати.
Свима онима који манипулишу људском свешћу - ОДЗВОНИЛО  је. 
Залуд се неки батргају преко својих продужених руку за деловање. 
Кажем ОДЗВОНИЛО ИМ ЈЕ, 
некима се неда ни отпочети. 
Довољно је мудрима рећи оно што су Тарабићи прорекли. 
"Завладаће светом појава многих приповедача и лажних пророка." 
А ја на то кажем ,ми неки прости Срби који се нисмо отуђили и покондирили,држаћемо се свог Рода за добробит узвикнувши, 
"дрш се пројо на свадбу идемо,
и ако идемо,
ваља свирку видети,528 Hz-њоме се већ добро делује. 
Враћамо се пројо, 
још ћемо ми тебе здраву јести 
и без ГМО-а и ЧЕМТРЕЈЗА ". 
Навек било и биће. пpође ВАЛДОРФСКА школа,
проћи ће и  друга ... ДОРФ и ко зна која то све. 
Иако знају како се управља и манипулише људима ,
а у своју корист, не, не, већина каже не! 

https://youtu.be/OfFRALj2ShA
Но,схватисмо и ми што васкрсавајући ЈЕЛИЊИ народ смо ."Тврд смо орах-воћка чудновата", само да свако остане присебан и са живошћу за живот раздраган, те и да својом душом барата, Е, нема му од тога дражега злата.
Знамо да после свакога зла наилази  добро и благостање. 
Сетите се браћо и сестре у ком нам духу Његош поменуо МРАКЕ, 
а иза ТАК'Е,
ооо чудно неко стање,
али иза тога  стиже нам лепше свитање.
Биће Снаша А Богме и Сватова-навек било и биће. 
Још у Роду  нам мушком здравог  семена има ,
а у њивама нам се родним баш се све добро прима.
Ако, и треба да нас има. 
Де, де  није тешко мудрима коју прозборит , 
притећи ће и са свих страна у помоћ. 
Свака нам је реч од сталожених и кротких добро-дошла
и упија се  читавим телом.
"Многа нам је истина под велом,па зато,
али испливаће,
да се шири светом и васељеном целом.
" Већ једном стан' дер брате на ноге лагане,
прст на чело,
поразмисли на тенане.
Куд ћемо и што ћемо и што нам ваља чинити.

" Хладна глава ветрове савладава,
а дувају ли дувају.
Дувајући све пред собом у ништавило претварају, 
Само нек смо и даље Род оног семена првобитно посејаног класја, 
што увек је од ветра одолевало,
те тако и муке преболевало. 
Није тешко мудром с брда прозборити,но то чини кад што има рећ' . 
Уосталом са брда се боље види , у таквом се миру спознаје и стичу Божји пути,
но они под брдом, који у подножју с радошћу га дочекују
 и кличу му од радости јер ће заједно судбину да кују.
Онда, није проблем да кажем, почело је почело...  
Почело је оно  време  када светом најпре појединци  кажу
 "Можда сам и Србин" Мeybe I am  a Serb",
али, дошло је и оно време 
сада ће многи пожелети да су Срби (како рекоше Тарабићи)
и придруживаће се злопаћеном народу што босим ногама
 и песмом по зими зарађују парче хлеба деци. 
Таквим ће се пожртвованим мајкама свет придруживати
 и онима који и за себе немају ,
а увек су спремни све најбоље
 и шта год могу од срца  другима да дају.
Дакле, још има наде,
зато добром нека се сви жељни тога надају.
Буди се исток и запад сваки је народ слободе рад.
Пред Творцем ,Сунцем,Ветром и Мраком смо сви.
Благо оном ко се на време пробуди, 
те може будан творити. 
Творчево следи,Сунчево гледи,
 Ветром захваћени дух најпре мудро у себи сагледи.

За излаз из МРАКОМ захваћених мисли просветљено даљим СВЕТЛОСНИМ путем РОДУ проследи, да радује се ВЕДИ и томе што је спозна и даље из Санскрита ,што крила нам га смрзнута гора вита неких старих Сирбита и Сурбита.
 Из земље нам Србенда, СурбИнда и Санћије приповеде ОНО,
баш о чем је реч ОВО, 
ако још схваћено НИЈЕ, 
послушај срце, 
следи душу,  
једино се ту у грудима, 
ЉУБАВ нај светлија
и НАЈ СВЕТИЈА СНИЈЕ, 
чека драгог или драгу , 
да му или јој се око душе СВИЈЕ.
 Ето уместо МРАКЕ ,
нек на свету људима дођу дивне мисли 'ВАК'Е. 
Нек ВАМ овај саба сија, 
као онда давно у доба владара САБАСИЈА
и као што  Богиња ВАК руке око њега обавија,
тако нека и Вама,
свака ова написана реч ,
за душу пријања и срцу прија.
Волите се људи, јер љубав је та
којом нас Творац за вечност 
САТКА и САЗДА.  

Мр. Бисерка Вучетић 03.12.2016.г у 09.